Živimo u dobu digitalizacije, društvenih mreža i online kontakata, i neminovno su svi izloženi potrebi da koriste digitalne alatke u svrhe poslovanja, predstavljanja ili komunikacije. Modernizacija u ovom smislu je donela brojne benefite ljudima i olakšala svakodnevno funkcionisanje, donoseći sa sobom ubrzaniji način da se razmene ili podele informacije, kao i da one stignu do većeg broja pojedinaca. Međutim, često se upravo društvene mreže kao jedne od najvećih dostignuća digitalne modernizacije komunikacije, koriste na negativan način koji ne doprinosi boljitku bilo koga.
Ljudi koriste internet i društvene mreže kako bi iskazali svoja mišljenja, stavove i uputili drugima određene poruke. Ipak, namerno ili nenamerno, nekada upravo te poruke mogu povrediti druge ljude kojima su usmerene ili one koji su samo posmatrači tog čina.
Ovde je reč o nasilju na internetu. Takva vrsta nasilja se podvodi pod verbalno nasilje i podjednako je štetno i može imati negativne posledice po psihičko zdravlje ljudi, baš kao i fizičko nasilje i nasilje u realnom svetu. Internet je prostor gde svako može da komunicira sa drugima, a samim tim može biti nasilnik ili žrtva internet nasilja. Kompanije koje vode platforme društvenih mreža su u obavezi da cenzurišu komentare, fotografije ili video materijale koji su na bilo koji način uznemirujući ili povređujući. Međutim, često se na internetu pojavljuju komentari i ostvaruje konverzacija koja nije zakonski zabranjena, ali ipak može povrediti ili uznemiriti nekoga kome je upućena. Takođe, na internetu se pojavljuju pozivi od raznih ljudi, koji pozivaju one koji ih prate da učestvuju u izazovima koji su često rizični po život onih koji se odluče na to da odgovore na njega.
Nažalost, postoje brojni slučajevi pojedinaca koji su zbog izloženosti nasilju na internetu ili lošem uticaju na internetu, imali kratkotrajne ili dugoročne negativne posledice na psihološko stanje, a neretko se događa da se ovakvo nasilje završi suicidom. Svako treće dete, mladić ili devojka žrtve su internet nasilja, a svaki peti đak izostaje iz škole zbog vršnjačkog sajber zlostavljanja, rezultati su ankete sprovedene u 30 zemalja sveta. Statistika u našem region govori da se gotovo 40 odsto dece i mladih ne oseća sigurno na internetu, a čak 30 odsto njih navodi da su izloženi onlajn pretnjama. To je dovoljan znak da je nasilje na internetu ozbiljan problem o kome je neophodno što pre govoriti.
„Želimo da poznate ličnosti uticajem doprinesu usmeravanjem drugih ka pozitivnom, dobrom, humanom i kvalitetnom putu. Da im bude drago zbog nekoga ko je krenuo njihovim stopama, da pokrenu nekoga u smeru humanitarnih aktivnosti, edukacije, lepe komunikacije sa drugima I poštovanja moralnih životnih normi. Moguće da je ono što zainteresuje pratioce neki ekstremni sadržaj, ali takve stvari se moraju iskoreniti.“
Aktivnosti u okviru projekta delimo na četiri uzrasne grupe:
Za svaku ciljnu grupu, pripremićemo aktivnosti koje su prilagođene interesovanjima iste, ali i kanalima koje oni najčešće koriste i posećuju, i kojima veruju.
Fondacija Humanist Beograd
Matični broj – 28830831, PIB 110793837
Garsija Lorke 2b, Beograd/Palilula